Нова Варош је планинско насеље смештено у подножју Златара са објектима грађеним у низу, на стрмини орјетисаној према југу и у усеку. Настала је као насеље друмског типа у XVI веку. Првобитно име Скендер-пашина Паланка добила је по оснивачу, док се име Нова Варош помиње од XVII века.

Највећи број старих градских објеката значајног културног, историјског, градитељског наслеђа изграђен је крајем XIX и почетком XX века. Већина објеката старе архитектуре и народног градитељства који су сачували аутентичан изглед данашње Нововарошке чаршије сконцентрисане су у главној Карађорђевој улици.

У центру чаршије, недалеко од џамије, у улици Зорана Ђинђића налази се кућа коју је 1870. године изградио богати ага Тахир Шећерагић. Диванхан доминира спратом куће и подсећа нас на време када је изграђена.

Низ улицу Карађорђеву нижу се куће трговачких и занатлијских породица: Борисављевић, Цуцић, Томић, Поповић, Ристић, Кулић, Стевовић, Пурић, Трипковић и Хаџимутерзића. При крају старе чаршије у главној улици, налази се једна од најстаријих кућа, подигнута 1861. године, која чува успомену на љубав и животну и ратну причу Љубице Ристић и војног лекара, Јерменина Серкеза Берберијана.